Koliko je teško napustiti teren i svoje saigrače sa kojima ste delili dobro i loše punih osam godina u čoporu sa Ade, u ovom intervjuu otkriva nam 25-godišnji Igor Nedeljković, bivši CB #24 beogradskih Vukova, jedan od onih koji su ostavljali srce na terenu za svoj tim i branili boje svog kluba sa iskrenom predanošću i do poslednjeg atoma snage.
1. Kad bi tako reći "vratio film" osam godina unazad koliko dugo si igrao za Vukove, kako je sve počelo i otkud to da počneš da treniraš baš američki fudbal?
Moj brat je prvi bio na nekoliko okupljanja Vukova, bio je oduševljen sportom, ljudima. Neprestano i sa oduševljenjem je pričao o nekom Džuklevskom, Risti, Stanetu, Tasi, Alex-u, Stealth-u, o nekom Peri FB od dva metra, Deniju…. Ubrzo sam mu se priključio i ja, počele su prve utakmice, liga, drugarstva, putovanja, titule...
2. Kako bi opisao ovaj sport, u jednoj rečenici, a kako svoj tim sa kojim si godinama delio dobro i loše ?
Sport rezervisan za one hrabre, u isto vreme uporne i uvek odlučne.
3. Obzirom da svi momci za Vukove igraju bez ikakve novčane nadoknade, među njima si to bio i ti, što je danas retkost, koji je bio tvoj najveći motiv da se baviš ovim sportom?
Najveći motivi su moji Vukovi, moj brat, ideja i filozofija o američkom fudbalu koju nosimo u sebi i koju prenosimo na druge.
4. Koliko volje, želje i odricanja ti je bilo potrebno da bi uskladio svoje svakodnevne obaveze sa treninzima?
Odricanja nije bilo, jer je sve što sam želeo bilo je da odem na trening, a sve se ostalo moralo prilagoditi tome. Pravo odricanje je bilo kada nisi u Beogradu pa ne možeš otići na trening.
5. Postoji li neka utakmica, trenutak koju bi posebno izdvojio i po čemu ćeš ga zauvek pamtiti ?
Definitivno utakmica protiv Budapest Wolves-a u Beogradu, Finale SELAF lige oktobar 2007.
Trenutak: 4 četvrtina 1:40, 14:27 za goste - - - suze
Trenutak: 4 četvrtina 0:00, 28:27 za Vukove - - - titula, slavlje, suze
6. Koje su prednosti, a koje mane kada dva brata igraju u istom timu, poput tebe i tvog brata Ivana, sadašnjeg kapitena Vukova ?
Mogo puta mi je pomogla Jimmy-jeva podrška, savet. Takođe lakše je otići u teretanu, na trčanje, čak i po kišnom danu, kada je on tu. Kada njemu ide bolje ja se trudim da ga sustignem i preteknem, pa onda obratno, pa tako sve u krug.
Mane ne postoje.
7. Da li bi sada iz ovog ugla gledano, promenio nešto što se događalo tokom igračke karijere?
Ne. Sve lepo što se dogodilo u Vukovima za mene predstavlja zadovoljstvo i veliku čast, a ono manje lepo što je nekad znalo da se dogodi (poraz, povreda i sl.) je za sve nas, pa i za mene bio samo trening i priprema da budemo bolji sutra.
8. Koliko i da li je podrška, što sa tribina, što od tebi bliskih ljudi i saigrača bila presudna u nekim momentima i kojim ?
Značajna je u tolikoj meri što prepoznaš da ono što Vukovi, pa i ti kao deo njih, radiš, neko to ceni i odaje priznanje, svojim dolaskom na utakmicu, podrškom, telefonskim pozivom, mailom, posetom našem sajtu, dolaskom na naš trening ili prelaskom u naš tim. Takva podrška za mene mnogo znači u jednom momentu, mnogo znači u svakom momentu.
9. Nakon nedavne utakmice sa Silverhawksima iz Ljubljane, odlučio si da prestaneš da nastupaš za Vukove, koliko ti je teško pala ta odluka?
Veoma, veoma, veoma teško. Naročito težak je bio onaj poslednji minuti utakmice, kada u sebi počneš da odbrojavaš 60, 59, 58, 57…. sekundi do kraja, 43,42,41,40…. i više nećeš igari na Adi, 28,27,26,25…. i više nećeš moći da pomogeš Vukove, 13,12,11,10…. i neko drugi staje na tvoje mesto 3, 2, 1, zvižduk, KRAJ.
10. Po tvom mišljenju, šta je potrebno da bi postao istinski član Vukova ?
Samo UPORNOST, sve ostalo ti daju Vukovi.
11. Kakvu bi poruku ostavio u amanet novim igračima i svima onima koji odluče da se bave američkim fudbalom?
Jednog dana, znam, ti juniori biće najbolji u Evropi. Kada ćemo imati nekog Divca u NFL-u, to ipak zavisi od toga i samo od toga koliko će uporno trenirati. Zato želim da im ostavim poruku da će samo upornim i dugim radom početi da ruše sve prepreke pred sobom I ako budu bili spremni da tako nastave jednog dana će porušiti i poslednju I doći na vrh svojih snova.
